U poslednjih par dana, pišući plan rada Komisije za informisanje za 2011. godinu, razmišljao sam koje su to teme o kojima bi komisija trebalo da informiše, pre svih članove saveza a zatim i sve ostale koji prate naš sport ili možda žele da ga probaju. Sem prenošenja izveštaja sa takmičenja, što je komisija radila i do sad, želja mi je da prenesem mišljenja svih koji su dali i daju svoj doprinos da se orijentiring razvije u savremeni sport kakvim ga u ovom trenutku poznajemo. Šta je to što je sve nas nateralo i tera da radimo i razvijamo naš sport, šta mislimo o našem sportu u ovom trenutku, i kakva je naša vizija sporta u budućnosti. Za početak uradio sam prvi probni intervju sa našim prijateljem koga svi dobro poznajemo, a i čije je radno mesto u direktnoj vezi sa radom našeg saveza. Pogodili ste, Dejan Avramović, generalni sekretar Orijentiring saveza Srbije.
Kad je u pitanju rad saveza, nakon jedanaest meseci provedenih na mestu generalnog sekretara, mogu reći da je sadašnji Upravni odbor saveza napravio neke pomake na bolje u svom radu. Prvi i najosnovniji da je sad funkcija generalnog sekretara honorarno radno mesto, što je jako bitno za rešavanje tekućih i svakodnevnih poslova u savezu. Ne želim da pričam o visini honorara, da li je dovoljan ili ne, ali je u skladu sa budžetom saveza koji opet nije veliki. Da bi dao presek urađenog u 2010. godini moraću da krenem od kraja godine tj. od odobrenog budžeta savezu za 2011. godinu u iznosu od 2.500.000,00 dinara. To je 27% više u odnosu na odobreni budžet u 2010. godini, ili 580.000,00 dinara.
Tim uvećanjem odobrenih sredstava, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije nam je jasno dalo znak da je politika transparentnosti našeg rada prema njima urodila plodom. Kad kažem transparentnost, tu pre svega mislim na uredno dostavljanje Izveštaja o utrošenim sredstvima, poštovanje rokova i pravilno sprovedene procedure javnih nabavki za realizaciju kampova, plaćanje poreza za sva honorarna i stručna angažovanja u Orijentiring savezu Srbije, aktivno učešće u rešavanju svakodnevnih problema sa kojima se susreću sportske organizacije u Srbiji. Mislim da je generalno veliki doprinos na poboljšanju slike o savezu odigrala i mnogo prisnija saradnja sa Sportskim savezom Srbije, koji je dao preporuku ministarstvu za uvećanje budžeta Orijentiring savezu Srbije.
Upravni odbor Orijentiring saveza Srbije je u 2010. godini održao ukupno šest radnih sastanaka. Da li je to dovoljno za uspešan rad saveza?
Kao što se zna, funkcije u Upravnom odboru su volonterske i bez ikakve nadoknade, a ujedno obavljanje te funkcije vrlo često zna da bude stresno. I sam sam bio više puta u takvoj situaciji. Veliko je pitanje da li se može ljudima koji su na ovim odgovornim funkcijama, a biti član ili predsednik Upravnog odbora jeste odgovorna funkcija kako god to izgledalo nekom sa strane, tražiti više od onoga što su oni spremni da daju. Moja dužnost je da sprovodim odluke koje članovi Upravnog odbora donesu na sastancima. Meni lično, mnogo više odgovara manji broj sastanaka sa većim brojem donetih odluka, jer je obim posla sekretara u sportskoj organizaciji popriličan, a kako se stvari razvijaju, biće još obimniji. Da, mislim da je broj održanih sastanaka bio zadovoljavajući i da nije bilo potrebe za održavanjem još kojeg. Ako u 2011. godini bude bilo potrebe za većim brojem sastanaka, verujem da će se ti sastanci i održati.
Koji su bili najveći problemi sa kojima si se susreo na mestu generalnog sekretara u protekloj godini?
Najviše vremena mi je oduzelo premeštanje vođenja finansija iz privatne agencije koja je savezu pružala usluge vođenja knjiga u računovodstvo Sportskog saveza Srbije koje sad to radi za naš savez. Rad na sređivanju papira je trajao svakodnevno od početka decembra. Da se razumemo, papiri su preseljeni još krajem maja, samo što smo sa zajedničkim i jako ozbiljnima radom na njihovom sređivanju i dovođenju u red sa ljudima iz računovodstva krenuli krajem novembra, kad se završila takmičarska sezona. Ali ono što se mora, mora se. Kod njih može i mora jedino na način kako oni to rade i ne može nikako drugačije. U radu sa njima sam stekao odličnu praksu, a vođenje papira u 2011. godini smo od početka godine krenuli da vodimo kako treba. Sa ljudima u računovodstvu se poznajem već godinu dana tako da u ovoj godini neće biti problema kakvih je bilo u prošloj godini, naročito u odnosu na neke stvari oko finansija koje sam savladao, a koje nisam poznavao kada sam došao na ovu funkciju. Problem je bio i to što nismo uspeli da se uselimo kako treba u kancelariju u ul. Zmaja od Noćaja 9, gde je sad sedište saveza. I taj posao završavamo ovih dana, pred početak sezone, tako da je i taj problem rešen. Formalno, ovo je funkcija od četiri radnih sati dnevno. U praksi, najčešće je osam sati, a neretko i više. I veruj, nije problem u organizaciji ili nedovoljnoj organizaciji vremena, jer se nikad nezna kad će me pozvati iz ministarstva, SSS, računovodstva, Zavoda za sport, da im donesem nešto što je hitno, što ne može da čeka, što im treba za "juče". Tu se gubi dosta vremena a isto tako mnogo toga zavisi i od efikasnosti drugih.
Kakvi su planovi Orijentiring saveza Srbije u 2011. godini i u kom pravcu će se razvijati naš sport?
To je, u stvari, pitanje za predsednika i članove Upravnog odbora, a ne za mene kao sekretara, jer ja samo izvršavam donete odluke. Ne sumnjam da će i u 2011. godini Upravni odbor OSS donositi odluke koje će pospešiti razvoj našeg sporta, kao što su to radili i u 2010. godini. Ono što nas sigurno čeka je stručno osposobljavanje i licenciranje trenera, kontrolora karata, kontrolora trka, postavljača staza, kampovi za mlade i perspektivne, angažovanje u međunarodnim forumima, reprezentativni nastupi, marketing i promocija sporta. Najvažniji cilj, svakako, biće maksimalno angažovanje za povratak u III kategoriju sportova. Sad kad su kriterijumi za kategorizaciju sportova poznati, i kad je vrlo jasno da možemo čak i u II kategoriju sportova, uradićemo sve što je potrebno da se vratimo tamo gde po obimu angažovanja i pripadamo, i da naši takmičari dobiju zaslužena priznanja za svoj rad i uloženi trud.
Pominješ transparentnost. Kako to da su objavljena samo dva zapisnika sa održanih sastanaka Upravnog odbora od ukupno šest?
Na početku našeg mandata pokrenuta je lepa inicijativa da se mnoge stvari završavaju preko foruma OSS, kao zvaničnog portala saveza. Sve je to jako dobro funkcionisalo, i tu smo objavili dva zapisnika sa održanih sastanaka na Avali i Paragovu, koje su posetioci mogli da preuzmu ili čitaju. Na jednom od sastanaka je nakon toga neko napomenuo da sve što mi pišemo na forumu, mogu da vide i pročitaju posetioci foruma, i tu je odjednom nastao problem! Do tog dana, komunikacija preko foruma je još i išla nekako, ali posle toga nikako! Ne znam zašto je to nekome problem. Ja sam znao da se to čita, i nije mi smetalo. Zapisnici sa ostalih sastanaka su uredno prosleđivani članovima Upravnog odbora., među njima je i Petar Bojović, administrator foruma. Mogao je u bilo kom trenutku da postavi te zapisnike da bi svima bili dostupni. Ne znam zašto to nije uradio. Ali ja preuzimam odgovornost što ti zapisnici nisu prosleđeni klubovima, jer je to bio moj deo posla. Zapisnike ću proslediti u narednih nekoliko dana, a što se transparentnosti tiče, pominjao sam je u kontekstu odnosa OSS prema državnim organima.
Kakav je odnos države prema nama kao sportu?
Moje iskustvo je jako pozitivno! Problem našeg sporta je u tome što mi sami sebe nismo predstavljali i zastupali adekvatno na odgovarajućim mestima. Bez obzira na uloženi trud, uvek smo na neki način ostajali marginalizovani. Tako je ogroman rad koji su pojedinci, klubovi, i savez izvodili prolazio nezapažen ili ne ispraćen na adekvatan način. U nekim pejedinačnim slučajevima smo dobro prošli, što je slučaj bio recimo sa realizacijom EYOC 2009, dok je sam savez prilično loše prošao te godine. Da li je to nedostatak strategije, ili jednostavno potpuna ravnodušnost iz razloga jer je dobrom delu nas orijentiring samo hobi (a najpre će biti i jedno i drugo), još nisam siguran. U takvoj postavci stvari najviše ispaštaju oni koji se najviše trude, najbolji takmičari i najvredniji sportski radnici. Njihov trud ne dobija adekvatnu satisfakciju. Za mene lično, to je zločin. U svakom slučaju, ako ne promenimo odnos prema sopstvenom radu, ni drugi ga neće videti a još manje ceniti. Zato želimo da budemo u što prisnijem i češćem kontaktu sa ljudima koji zastupaju sportske institucije u Srbiji, i da ih "bombardujemo" materijalima, dopisima, izveštajima. Svako ko se bavi orijentiringom, u bilo kom aspektu, bilo kao takmičar, organizator takmičenja, trener, rukovodilac, zna koliko je u orijentiringu sve teško i koji je to "spartanski rad". Trebalo bi da se trudimo da to vide i drugi. Mi se razlikujemo od drugih zato što pored redovnih životnih obaveza, stižemo da uložimo ogromnu energiju u izgradnju i održavanja jednog vrlo kompleksnog sistema, za koji očigledno postoji interesovanje na ovim prostorima.Svako od nas može svoj odmor da iskoristi za odlazak na more i provod sa prijateljima. Međutim, često naši sportski radnici i sportisti svoje slobodno vreme provode tako što organizuju takmičenja, treniraju i spremaju se za nastupe, ili izvode obuku sa mladim sportistima. To je pravi sistem vrednosti i on mora biti nagrađen, i takvi ljudi moraju biti uzori. Moramo da budemo vredni, strpljivi i uporni i da štitimo sopstvene interese.
Šta misliš da li je samo angažovanje dovoljno?
Ako je pozadina pitanja, da li se traže rezultati, odmah ću ti reći, da. Rezultati i jesu jedino merilo vrednosti u sportu. Na osnovu njih se stiče autoritet, integritet, poštovanje a ujedno i obezbeđuju sredstva za dalji razvoj. Nas na toj mapi još uvek nema, ali sadašnje rukovodstvo radi na tome da stvori uslove koji bi nas u bliskoj budućnosti makar približili sportskom "kremu" Srbije, kog čine naši trofejni sportovi.
Da li postoji dovoljan broj ljudi u Orijentiring savezu Srbije koji bi izneli taj težak zadatak?
Sve je stvar vizije. Mi ne možemo da dobijemo recimo trenera, dok se ne pojavi osoba voljna da se time bavi. Međutim moramo stvoriti uslove za one koji time žele da se bave. To nam je posao i dužnost kao savezu. I ne samo uslove za trenere. Nikog na silu ne možemo da teramo da radi nešto što ne želi. Međutim, naš razvoj diktiraju trenutni uslovi i diktiraće ih uslovi koje obezbedimo u bliskoj budućnosti. Naravno sve ovo moramo biti spremni da izvedemo uz ograničene finansije. Naravno tu su kvalitet karata, konkurencije, takmičenja, stručnjaka, takmičarskog sistema... Svi ćemo se složiti da u svim delovima puno škripi ali isto tako da je sazrela svest u klubovima da je kvalitet karte značajan za dobru trku, pa se u ovim delovima sve ređe dešavaju propusti i imamo sve veći broj kvalitetnih karata. Organizacija takmičenja je takođe u znatnoj meri napredovala, više nema ili su jako retke neke kardinalne greške. Savez će se truditi da utiče na svest srpskih orijentiraca, jer je svest ono što pokreće ljude da kad nešto rade, rade to na pravi način. Dovoljno je dvadeset savesnih ljudi da preokrene stvari na bolje. Ako se zapitamo da li imamo tih dvadeset savesnih ljudi u orijentiringu, reći ću ti samo da je Seminaru za kontrolore takmičenja, sad u januaru, prisustvovalo njih osamnaest, a da je njih 75% bilo mlađe od trideset godina.
I za kraj, uskoro će godišnja Skupština Orijentiring saveza Srbije?
Da. Ako se ne varam, to će biti prvi put da se godišnja Skupština saveza održava van Beograda i možemo slobodno nazvati ovogodišnju Skupštinu istorijskom prekretnicom u radu saveza. Skupština će biti održana u Paraćinu 20. februara 2011. godine u hotelu "Petrus", sa početkom u 11.30. Za sve delegate biće obezbeđen autobuski prevoz koji će krenuti iz Beograda, i pokupiće delegate iz unutrašnjosti na autoputu. O detaljima će klubovi biti obavešteni nakon održavanja narednog sastanka Upravnog odbora. Cilj nam je da nastavimo sa praksom da pojedine, tradicionalne manifestacije održavamo u sredinama gde egzistiraju klubovi članovi OSS na teritoriji cele Srbije i da na taj način podržimo i ohrabrimo njihov rad.
Nadam se da da će ovakvi intervjui sa nekim od ključnim ljudima iz rukovodstva saveza i ostalim članovima, iznošenje njihove vizije i mišljenja, kao i tektovi koje budemo pisali biti afirmativni i pomoći Vam da svi zajedno promenimo svoje navike i da se probudimo iz stanja za koje svi tražimo adekvatan naziv. Bilo da ga nazivamo letargija, prokrastinacija, itd., jedino je jasno da što pre treba da pronađemo adekvatan način na koji da krenemo dalje. Sakupljajući podatke o istoriji orijentiringa u Srbiji Dr Bora Stevanović mi je u svom dopisu napisao da "istorija ne počinje od MI, kao što su pisali Šloser i drugovi", a da imamo istoriju vrednu pomena me je uverio svojim polučasovnim izlaganjem tokom Seminara za kontrolu takmičanja, pre nekoliko dana. Isto tako, Dr Bora mi u dopisu kaže da "nema potrebe da znamo feničansko pismo niti da tumačimo pertifakte sa Titikake, jer nam je sport novijeg datuma, i za sve postoje validna dokumenta". Ovo se sem na istoriju može odnositi i na sve ostale oblasti našeg sporta. Ako neki od dokumenata, pravilnika, smernica i sl. ne postoji na našem jeziku, sugurno ćete ga naći na engleskom a i švedski i norveški su postali dostupni uz pomoć googla.
S poštovanjem
Milovan Mitrović
